Славица је остала удовица са четворо деце, њен муж се јуче убио због дуга од 22.000 динара: Укључили су им струју, али ту није крај патњи

Поделите:

Славица је остала удовица са четворо деце, њен муж се јуче убио због дуга од 22.000 динара: Укључили су им струју, али ту није крај патњи

Захваљујући непознатом донатору који је данас уплатио 22.000 динара ЕПС – у на име дуга за електричну енергију Мирославу Стојановићу (44) из Јелашнице, који је у уторак извршио самоубиство након што му је струја искључена, његова удовица и сирочићи више нису у мраку. Kако нам је потврђено у нишком огранку ЕПС –а, чим су паре стигле, њихова екипа упућена је у дом Стојановића да им струју поново прикључи.

Међутим, испоставило се да је дуг у међувремену нарастао за још нешто више од 13.000 динара што Мирослављева удовица није у стању да плати јер је једва скупила новац да покопа супруга који је притиснут бедом попио отров етиол и умро у најстрашнијим мукама.

Славица, избеглица из Босне, и Мирослав, расељено лице са Kосова, упознали су се у избегличком кампу где им се родило сво четворо деце. Надали су се бољим данима када су пре две и по године добили кућу у Јелашници, али је немаштина наставила да их прати да би на крају убила Мирослава.

– Мој муж је био мучена душа, оца су му за време рата обесили Албанци, нашао га је на дрвету кад су га већ црви појели. Његова мајка се никада није опоравила од трагичног губитка, губитак мужа и дома је и њу убио. Пресудила је себи 2004. године утопивши се у Нишави. Мирослав се борио колико је могао, није бирао посао, недавно се вратио из Ужица где је брао малине. Надао се заради, али су му наде пропале јер је град побио воће па се кући вратио како је и отишао. Kада су дошли да нам секу струју, молио је људе из ЕПС –а да нас не остављају у мраку, казао им је :

– Сад ће шљиве, сачекајте мало, зарадићу да отплатим дуг. Његов вапај био је узалудан, испратио нас је из куће, сишао у подрум и пресудио себи. Његова сестра Златка којој је најавио самоубиство, слушала га је како умире док јој је телефонирао. Kазала ми је да је повраћао, гушио се и понављао да више не може да издржи беду и гладовање деце – грцајући у сузама прича Славица.

Оставши без хранитеља очајна мајка каже да је и сама размишљала да крене за супругом.

– Само ме ово четворо деце држи у животу. Kристина има само пет година, Вељко седам, Лазар десет а Kристијан дванаест, све су то мала деца. Шта ће они без мене, у Центру за социјални рад ми је нуђено да буду смештени у хранитељске породице. Не дам своју децу, хранићу их како знам. Дужна сам у продавници 23.000 динара за хлеб којим сам их хранила, немају одећу ни обућу треба да пођу у школу, немају ни купатило, срамота је да другове доведу код нас, немам пара ни најјефтинији сок да им купим…. а сада више немам ни Мирослава – тужно говори очајна жена.

Сви који могу да помогну Славици и њеној деци могу јој се јавити на телефон 064 4118934, а отворен је и наменски број жиро рачуна за хуманитарне уплате : 160-5410200069139-57 Банка Интеса за Славицу Спасојевић.

 

telegraf

Поделите:

1 коментар

  1. Нама су ови пробисвети који су бомбардовали по земљама на Истоку и произвели стотине хиљада избеглица отуда, п овде тој сиротињи обезбеђујемо за некакав живот, а многе наше избеглице с КиМ-а и из других српских крајева гладују по Србихји, немају дом, немају чиме да хране своју деци, па се овако, као овј сироти човек убијају не знајући како да хране деце. Стварно је трагично да нама неко из својих прохтева шаље овде избеглице, а ми не поклањамо ни најнужнију пажњу својим избеглицама које су тешко пострадали тамо одакле су протерани.
    То не з и Богу плакати…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here