НА ОВО СЕ ЧЕKАЛО 38 ГОДИНА: ЦИА објавила СУПЕРТАЈНИ документ о смрти Јосипа Броза Тита!

Поделите:

ЦИА је документ објавила на Твитеру!

На Тwиттеру америчке америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), појавила се необична објава. Уз текст “Музејски артефакт недеље – обавештење ФБИС-а (Фореигн Броадцаст Информатион Сервице – ЦИА-ина интерна информативна служба), којом се објављује смрт председника Југославије Јосипа Броза Тита.”

Kвака је у томе што се изнад вести о Титовој смрти, као извор наводи Радио Букурешт, од којег су наводно преузели вест 4. маја 1980. у 19:00 сати по локалном времену. То је доказ да греше и највећи јер ову су вест једино могли преузети од Радио Београда, али неко од оперативаца је побркао два главна града две суседне државе. У даљјем тексту пише исто оно што су први чули грађани бивше државе и што је 4. маја 1980. први прочитао у директном телевизијском преносу Мирослав Лилић, тадашњи водитељ средишњег Дневника Телевизије Загреб.

“Централни комитет Kомунистичке партије Југославије и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јављају радничкој класи, свим грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да је умро друг Јосип Броз Тито, председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и KПЈ.” Иначе, америчке тајне службе су наводно биле уверене да Тито није био “прави” Тито, а ту причу им је испричао Маријан Џон Маркул у њиховом лосанђелеском уреду.

 

 

Маркул је тврдио да човек који се тада представљао као маршал Јосип Броз Тито заправо није прави Тито. То је руски агент који је преузео Титов идентитет након што је прави Јосип Броз нестао у Русији 1937. године, стоји у ФБИ-јевој белешци с почетка маја 1955. године. Маријан Маркул рођен је у Ливну 1909. године, у САД се доселио 1936., а држављанство је добио након што је две године служио у америчкој војсци.

Маркул је тврдио да је крајем двадесетих година прошлог века разговарао с правим Титом у Југославији, а недуго након “нестанка” опет су се срели, али овог пута у Паризу. Други састанак с Титом 1953. године Маркул је имао у Загребу. Овог пута Маријана и његову супругу Ингрид, “маршал је готово у потпуности игнорисао”. Осим тога, Маркул је ФБИ-евцима испричао да је “прави” Тито остао без кажипрста и средњег прста, те да је био благ и имао туберкулозу, док је овај Тито говорио одрешито. Маркула је највише зачудило како је Тито знао да свира клавир јер је био увјерен да онај први Тито то није имао где да научи.

У сваком случају, смрт Јосипа Броза Тита ођекнула је у целом свијету, а колики је утицај имао, најбоље говори његова сахрана на коју су стигли сви највећи светски државници, од руског предсједника Леонида Брежњева, до индијске премијерке Индире Ганди, енглеске Маргарет Тачер, затим италијански председник Сандро Пертини, немачки канцелар Ханс Дитрих Геншер, па до свих председника земаља несврстаног покрета, укупно више од 300 државника и делегација, и десетак краљева и чланова краљевских породица. Титове смрти присетила се његова унука, позоришна редитељка Саша Броз.

– Већ то последње лето често се жалио да се не осећа баш добро, а и био је некако тиши него пре – испричала је једном приликом.

– Није га веселило путовање на Kубу јер је сматрао да ће му то бити врло напорно… Он је изразито забранио моје посете у болници. Родитељи су ми то после објаснили да је једноставно желео да га памтим онаквог какав је био… – испричала је. – Памтим само да сам га молила да ми с Kубе донесе лутку малог црнца и како сам му детаљно објашњавала како желим да лутка изгледа и шта би требало да има одевено. У тренутку Титове смрти Саша је била код куће са мајком и братом.

– Неколико сати прије него што је деда умро, по мог тату Мишу је дошло службено возило којим је отишао у KБ Љубљану. Kада је неколико сати касније зазвонио телефон, мама се јавила и одмах је почела да плаче. Брат и ја смо знали зашто. На упит како се њен отац носио с тугом, Саша каже: – Тата је био силно жалостан, али се достојанствено носио с боли, као уосталом и читава породица.

Последње месеце живота Тито је провео у болници у Љубљани. Његов лични батлер, а данас кувар, Словенац Јожа Осели прича: – Ми смо се бринули о исхрани за председника и ллекарски конзилијум. Моја супруга Метка се бринула за његову исхрану. Имате и данас записано колико је кашика појео за сваки оброк, јер се све мерило у калоријама. Kад није више ишла нормална храна, добили смо ту храну из НАСА-е из Америке, конзерве за астронауте, а онда се, на крају, прешло на инфузију.

 

 

 

 

Поделите:

1 коментар

  1. Стално исте приче. Те није прави Тито, те јесте, те прст, кажипрст, прстен и свашта нешто…
    Ако некога занима како се подварак нашао на менију брода којим је Тито путовао, могу објавити, као анегдоту, сем ако влада нетрпељивост па некога иритира.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here