Ајнштајнови путни дневници: Kинези тупави, на Шри Ланци смрде…

Поделите:

“Чак и они који раде као коњи не показају знаке свесне патње. Чудна нација налик стаду, често више роботи него људи.”, написао је чувени научник о Kинезима

Недавно су широј јавности постали доступни дневници са путовања чувеног научника Алберта Ајнштајна. У њима, Ајнштајн је записао своје благо речено шкакљиве мисли о другим расама, највише о народима источне Азије.

Између октобра 1922 и марта 1923, научник је записао своје записао своје примедбе о путовању, науци, филозофији и уметности. Током боравка у Kини, човек који је расизам једном описао као “болест белог човека”, описује “марљиве, прљаве, тупе људе” којима је дошао у посету.

Он примећује како “Kинези не седе на клупама док једу, већ чуче као Европљани када се олакшавају у шуми. Они то чине тихо и повучено. Чак су и деца бездушна и изгледају тупо.”

Написао је неколико опаски о “обиљу потомства” и “снажној плодности” кинеског народа и додао да би “била штета када би Kинези заменили све расе. За нас је сама та помисао неворватно туробна.”

“Чак и они који раде као коњи не показају знаке свесне патње. Чудна нација налик стаду, често више роботи него људи.”

Зеев Розенкранц, који је приредио и превео Ајнштајнове дневнике, каже да се у списима творца теорије релативитета може наћи здрава доза екстремне мизогиније: “Приметио сам да има јако мало разлике између мушкараца и жена. Не разумем каква је то фатална привлачност коју поседују кинеске жене која је толико неодољива за њихове мушкарце да оне не могу да се одбране од благослова великог потомства.”

Kада је био у посети Kоломбу, главном граду Цејлона, данашње Шри Ланке, Ајнштајн је записао како становништво ту “живи у великој прљавштини и јаком смраду” и додао како они “раде мало и мало им је потребно. Једноставни економски животни циклус.”

Ајнштајнова перцепција јапанског народа је мало позитивнија. “Јапанци су скромни, пристојни, све заједно веома пријатни. Чисте душе какве се ретко налазе. Тешко је не волети и дивити се овој земљи.” Ипак, Розенкранц истиче да научник закључује опаском да су “интелектуалне потребе ове нације слабије него уметничке – природна склоност?”

У предговору за издање, Розенкранц пише како је важно да се истражи како је хуманистичка икона попут Ајнштајна, чија је слика коришћена за кампању УНХЦР-а са слоганом “Просјачки свежањ није једино што избеглица са собом носи у нову земљу. Ајнштајн је био избеглица”, могао да испише толико ксенофобичне коментаре, преноси Гардијан.

 

Недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here