Комнен Коља Сератлић: Црна Горо мајко наша чувари смо твог поштења!

Поделите:

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

ЦРНА ГОРО МАЈКО НАША ЧУВАРИ СМО ТВОГ ПОШТЕЊА

(Молим вас објавите писмо мог Шваничанина Перошевића cрногорском пуковнику, који је са усташама у Книну прослављао геноцид над Србима )

Шта рећи (осврте су дали паметнији људи од моје маленкости, али потрудићу се да дам свој скромни допринос), осим закукати за у црно завијеном Црном Гором (типично изражавање у мом крају). На површину је испливало све оно ружно у менталитету Црногораца, боље речено Дукљана. Марко Миљанов је писао: „Не штедите никоме истину, изнесите добре и недобре заслуге. Стијем се помага да се множе добре, а умањују рђаве“.

Црногорце је одавнина убијао депресивни оптимизам, они живе “ у колективно несвесном”. Те карактерне осбине су испливавале у кризним временима, посебно ратним. Иако се на Балкану моментално не води класични рат између неке две земље или земаља, стање је ратно. Зар Црна Гора и Србија нису у рату, зар Хрватска и Србија нису у рату. Одговор је да, у рату су. Многи, понекад се изненадим и неки паметни људи, сматрају да речи „односи“ и „сарадња“ имају исто значење. Напротив, могу постојати измећу две земље (земљама) односи, а да нема сарадње. Између наведених земаља, сарадња на политичком полану је катастрофална.

Разлике су толике (кренимо са Хрватима), да Хрватска никада неће успоставити нормаалне односе и нормалну сарадњу са Србијом. Усташтво је буквално процветало. Са Хрватима се није требало петљати након Великог рата. Искључиви кривац је краљ Александар. Није послушао савете паметних Срба, посебно савет војводе Мишића.

Хрватски историчар Т. Јаковина признаје „да су Срби 1918. године спасли Хрвате“. Он тврди „да Хрватска није ушла у Југославију, данас не би постојала“. Јаковина каже „да је још 1915. Србима било понуђено да узму Славонију, БиХ, Лику и дио Далмације и створе српску државу.„Истра и други дио Далмације био је обећан Италији. Оно мало Хрватске, такозвана регија Хрватска (Загорје и око Загреба) требало је да остане у склопу Мађарске“, каже Јаковина.

Додао бих да Хрватска никада неће бити држава без Срба. Области из којих су Срби протерани су пусте, а наталитет без Срба у Хрватској је негативан ( види текстове „У Хрватској ништа ново“, „Католичка патологија и фалични Хрвати“, „Уби уби Србина“ и др).

Недавно је „Јерусалим пост“ објавио текст под насловом: „У Хрватској се све више изражава дивљење према кољачком усташком покрету“ у коме се, између осталог наводи: „ Хрватско оживљавање неофашизма је дом можда највећег и највише прожимајућег оживљавања неофашизма у протеклих десетљећима у целој Европској унији , (…) улаазак у ЕУ није помогао у томе да се умире антисемитски и антисрпски екстремизам који прожимају хрватски јавни живот“.

Да се вратимо Црној Гори и њеном пуковнику Ивану Машуловићу (ипак одлучих да му наведем име, иако нисам хтео да прљам овај текст): Црна Гора је постала проусташка, прокатоличка, происламска. Нико нормалан не сме заборавити да је након референдума о одвајању Црне Горе од Србије у мају 2006. године, у Цетињу (и не само у Цетињу) било лудило, Монтенегриноси су носили плакате на којима је писало „Србе на врбе“. Дрљавић и Штедимлија Марковић су мала деца при садашњим Дукљанима. Мржња је толико велика да су Црна Гора и Србија (да поново нагласимј) у рату, жешћем рату од оног у коме се пуца, а Председник Србије се поново шегачи поводом присуства Машуловића на усташкој прослави у Книну (као недавно након изјава паше турског у Санџаку, Угљанина, „ Е Суљо, нема министарске фотеље, ха, ха“ уместо да је Суљо ухапшен): „Хвала вам пријатељи, како водите рачуна о Србији и српском народу и о нашим интересима“, уместо да прекине дипломатске односе са Црном Гором, Мила, као врховног команданта НАТО црногорске војске и све официре Црне Горе, прогласи непожељним особама.


Пуковник је, с обзиром на амбивалентност у карактеру, уместо да буде пуковник одаберао да буде покојник. Њега су тај карактер и мржња према српском народу, довели у први ред на трибини у Книн, под усташком шаховницом, заједно са Готовином, Маркачом и др. зликовцима. Он је протеклих дана уживао да се о њему писало, па макар и негативно, што спада у још једну каратерну особину Црногораца – нарцизам (сетих се приче мога деде да је један из породице у близини Шавника, осамдесетих година 19 века, која никада није имала јунака или познату линост, звали су је „мртва породица“, запалио цркву. Питали су га зашто је то урадио, одговорио је „да се и о мојој породици прича“, и дан данс се прича.

Ради младих, а тако ми Бога и старијих, пренећу једну истиниту причу Радована Вукановића, команданта Треће дивизије на Стјесци 1943. ту је причу поверио Дедијеру: „Радован ми се поверио да је на Сутјесци био са Ђиласом и једном групом од 70 комуниста, махом руководилаца. Они су били испод једне стене коју су већ запосли Немци. Тада је Ђилас издао наређење да партизани морају да униште све документе. Ту је Радован морао да исцепа и баци у земљу чак и свој дневник, који је водио од априлског рата 1941. Онда им је наредио да скину и баце бурме, прстење и све остало што би могло да удврди њихов идентитет. После тога је наредио да свако стави револвер у крило, да убаци метак у цев и да онда, по његовој команди сви изврше колективно самоубиство. Том се оштро супроставио Иван Милутиновић, који је повикао „Натраг пиштоље, нисмо ми овде да се убијамо, него да последњим мецима убијемо што више Немаца“. Тек после тога се (амбивалентни нарцисоидни, прим. ККС) Ђилас тргао и ућутао, а другови су повукли пиштоље и ставили за појасеве“. Машуловић и Ђилас имају исте карактерне особине, само што Машуловићу није имао ко да забрани да иде на усташку прославу, односно да буде покојник.

PISMO CRNOGORSKOM OFICIRU PRISUTNOM NA PROSLAVI ” OLUJE “

Ja ti ovo pismo , pukovniče

Noćas pišem iz malog Šavnika

Da te pitam , zbog čega si išo

U skut , srpskog da ljubiš krvnika

Zbog čega si , išo pukovniče

Dje je Srbin vječito leleko

Zbog čega si ponizio sebe

Gubalo te majčino mlijeko

Mjesto počast da žrtvama odaš

Vječne snove što u grobu snuju

Ti s dušmanom , pravoslavnog roda

Vino piješ , i slaviš ” OLUJU “

Kano krilo , gladnog lešinara

Šahovnica nad tobom se vije

Lele majci , tvojoj moj Ivane

Bolje da te , ni radjala nije

Dok rod srpski , na dan ovaj kleti

Nad humkama svoje djece plače

Ti na ponos , Srpske Sparte pljuješ

I pozdravljas ustaške koljače

Ni Sekula Drljević se nije

Vjeruj tako ponizno ponaša

Što je silnog Djurišića Pavla

Predo živa , u ruke ustaša

Te godine Gradiška je Stara

Crnogorske djece , bila raka

Pa sam zbog tog , gledajuć te s njima

Vas dan dugi , od žalosti plaka

Jasenovac ni pominjat neću

Klete jame i stratišta mnoga

Svu noć sebe , s nevjericom pitam

Kako s njima , slaviti si moga

Na vratima srpskog grada Knina

Dje barjaci sad viore njini

Ti’ , pukovnik crnogorske vojske

Pružaš ruku Antu Gotovini

Da se Serdar Janko spuštit može

Crnoj zemlji ,iz plavih visina

Kunem ti se u krst i u vjeru

Da se ne bi , nanosio čina

Petar bi te Cetinjski prokleo

I za tebe , poslo perjanike

Da te pita , što si poletio

U skut srpske , da ljubis krvnike

Zar nijesi u dubini duše

Čuo vapaj , jauke i krike

I pod nožem ustaškim dje plaču

Srpska djeca , s Korduna i Like 

Vako radeć , nikad ući nećeš

U ” Primjere čojstva i junaštva “

Nit će neko za tebe da kaže

” Da si rodit , imao se rašta “

Jesi l’ imo koga da ti kaže

” Čist kroz mjesta prljava prolazi 

I da na svjet , sve se oprat može

Samo crni ne mogu obrazi ” 

PEROŠEVIĆ

Комнен Коља Сератлић

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here