Драган Милосављевић: Рамбује 2 весник новог „Берлинског конгреса“

Поделите:

Све гласнијим промовисањем „Рамбујеа 2“, као преосталог излаза из ћорсокака у који су запали бриселски преговори, призивање великих сила као једино могућих арбитара у спору око коначног статуса Косова, уваљује Србију у концепт поновљеног Берлинског когреса од 1878. Дакле реално прети промена граница, наметање даљих одрицања, прихватања нових обавеза.

A у међувремену, у текућој спољној политици све се своди на чекање наше дипломатије у предсобљу. Шта ће и како ће се о јужној покрајини, али и судбини Републике Српске, кроз могућу ревизију Дејтона коју намећу Англосаксонци , договорити и нагодити велике силе. Тачи већ сада жури са тврдњом да ће „ Албанци на крају овог процеса добити и руско „да“ за ону фамозну столицу.

А већ су његови „косовари“ кроз царинску унију ушли у „безгранични“ однос са Тираном и на крају тог процеса следи стварање „природне Албаније“. Овај амерички концепт поступног запоседања Балкана прогутаће и Македонију, до тада ће и Косово прогласити сопствену армију у будћој конфедералној Балканији, НАТО калифату.

Дакле, уместо консензуса нације око непоходности проглашења окупације отетог дела територирије, „замрзнутог кофликта“ блаже фомулисано, преговораће се под којим условима и колико ће и шта од преостале Србије о(п)стати. Неоспорно, могу се очекивати рискантни по нас резултати тог цењкања јер ће св бити зготовљено по опробаној блеферској пракси која влада око коцкарског стола великих. А у којој Америка, спонзор Албанаца и исламиста, ем држи најбоље карте, ем је неумољиво наметљива у захтевима. И држи НАТО на ланцу у близини.

Све подсећа на својевремену ампутацију Босне у корист Аустрије. То је својевремено одобрено право бечке монархије на окупацију већинских Срба у БиХ а издејствовано уз подршку Британије на когресу коме је председавао Бизмарк. Где је главна брига Русији било проширење црноморске Бугарске у чему није успела.

Али таква работа, која наликује на „компромис“, била је и Јалта. Када је Србија, иницијативом Черчила, који је изигравао Бизмарка, даривана коумунистима. А верификовано је парцелисање Србије и уз сагласност Стаљина већ раније обављено у Јајцу. И то на УЖАС (УЖА Србија) и две покрајине.Све по идејном пројекту Лондона а без присуства српске делегације.

Показало се да се и тамо, на Јалти, обавила нагодба око привремене поделе интересних сфера запада и Москве на Балкану. У њјој су српски монархисти били нежељени партнери свим странама. И данас историчари ћуте ко је и зашто ту најпреданије радио на сахрани грађанске Србије која се од истребљеља,, које је уследило од 1944, није опоравила до данас.

Доводи се Србија, дакле, поново, као теле на улару, баш као у Берлину, Вересају, или Јалти, без консенсуса нације коју и какву будућност хоће, ропску или слободарску, на својеврсну преговарачку пијацу велесила. За коју не важе кодифковане норме одлучивања у оквиру ОУН и коначног усаглашавња одлука преко права вета у Савету безбедниости. Одлучује се поново о цени предаји територија иза леђа нацији без икаквог питања како грађанства тако и највиших иституција, парламента, САНУ, Посебни СПЦ, која се јасно определила против признања, или и чак поделе Косова.

Испада на крају, пред „пресецање Косвског“ човора, и то туђим мачем, да државни врх на своју руку, руковођен изгледа од раније прихваћеним обавезама и интересима, омогућава аукцију и не дај боже и даље парање свих балканских простора насељених Србима. Баш оних који су вековима на удару сецесиониста и њихових ментора твораца балканског грозда банана од нових државица.

Сада, по ад хок формули, пресуђује се око судбина Косова, сутра слично прети и Санџаку и Војводини, као понуђеном плену, накнади за доживотни опстанак на власти ове најновије „елите „ састављене од мутаната прозападних НВО окупљених бивших и лажних патриота бивших и „монахиста“, уствари запослених на истом послу колаборације. И једни и други и „демократе „ и „патриоте“ данас су партнери запада за свођење Србије за под шљиву а у садејству са геостратешким брокерима велсила. А оне све, без изузетка, немају вечне пријатеље. Превасходходно имају вечне интересе. И то искључиво своје. .

То потврђјуе и сама Москва „која нас никад није бомбардовала“, ако погледомо низ историјат братства. Поврђјује поштено и отворено руска страна да смо увек „имали њихову пуну подршку само онда када су нам се истереси потпуно поклапали.“ А да ће зато подржати све одлуке ове и овакве власти. Коју, зачудо, у Москви не виде као компадорску, бар јавно не кометаришу њене релне учинке на том плану. Из „ Спутника“ се то бар не види. На шта ће то на крају изаћи то варакање ако је јавно прокламовани „приоритет Србије и даље улазак у ЕУ „по сваку цену„ а ЕУ, у међувремену, чак пркосећи Трампу, инсистира на санкцијама ЕУ према Русији то само мали број зна.

Београд је, немојмо се заваравти, стратешки, многи ближи патнер НАТО него Москви а атлантисти чак не не крију најгоре намере према Русији са којом, нова заблуда , наводно имамо еквидистанцу у „неутралности“. Притом, ова власт нема никакву гаранцију од алијансе на неповредивост граница и заштиту територије Напротив, под сталним је претњама НАТО око Косова да би реализација резолуциоје 1244 ОУН била схваћена као напад на Атлански савез. И да ће бити узвраћено силом. Ако је тако онда је макар потребно објаснисти јавности одакле толика сигурност власти у повољан исход „Рамбујеа 2“ Знамо, притом, да је први Рамбује био безусловни захтев за капитујацијом. Србије. Наводно, сада смо заштићени и под кишобраном Москве и далеке Кине. Али где то пише. Где је потписано.

Ближе стварности реал политике велесила је да је и противници али и такмацима и повременим партнерима Америке Русији и Кини мање ризично да после гасоводом и путем свиле пређу преко ризичне Србије макар платили царину Америма . На рампи Бондстила. Пре то, него да буду загаранаратовани бранитељи Београда изложени ризичном армагедону који би експлодирао у епицетру челичног окружења НАТО у коме је Србија. Велика је енигма на шаховскпој табли ко је заправо против кога ако са киме и да ли и српски и албански пешаци, као и у предходним временима, само отварају партију да би по потреби били жрвовани.

Предпостављени оквир кофереције о Балкану, на којој ће ЕУ представници и ОУН еветуалнио бити само посмaтрачи, може да буде најпре наставак експеримента Србије и даље заробљене у неоколонијалној реторти. Из које је још пре три деценије најављено рађање најновијег поретка нелибералног неонацистичког, насиља и грабежи .

Драган Милосављевић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here